У оквиру обуке "Унапређивање међупредметне компетенције: Одговоран однос према здрављу" наставници наше школе Марјан Миланов, Мирослав Ракић и Анђелка Живковић организовали су активност у оквиру које су ученици писали речи које су им асоцијација за здравље и здраву храну, а затим су писали дефиницијуе тих речи или на интернету тражили дефиниције. Од исписаних дефиниција направили смо књигу у електронском формату, наш е-Буквар здравља
За почетак Дечје недеље, у школи направили круг пријатељстава, за планету пријатељства и толеранције!
Екипа популарне емисије "С Тамаром у акцији" посетила је данас нашу малу школу. У јако пријатној атмосфери и разговору представили смо живот и рад наше школе, њене специфичности, неке од многобројних ваннаставних активности, причали о значају сеоских школа за децу из социјално и економски депривираних породица и подручја. Заказали смо и ново дружење и заједничке активности за пролеће наредне године. Више детаља гледаћете у самој емисији, а више фотографија потражите на нашој фб страници!
26. септембар се од 2001. године широм Европе обележава као Европски дан језика, са циљем информисања јавности о значају учења језика у циљу повећавања степена вишејезичности и међукултуролошког разумевања, промовисања језичког и културолошког богатства Европе, које мора бити очувано и развијано, као и подржавање целоживотног учења језика, како у оквиру школа, тако и ван њих, било за потребе школе, посла, мобилности или из задовољства и за размену искуства. Овај дан обележили смо данас са ученицима наше школе уз презентацију коју су припремили наставници Српског и Енглеског језика, Анђелка Живковић и Марјан Миланов.
Не знам да ли је Том Сојер ових дана посетио нашу школа, али јуче нисмо имали довољно алата, колико је било заинтересованих, малих ручица за фарбање и уређивање делова школског дворишта!
У оквиру пројекта Савета Европе "Квалитетно образовање за све", школски пројектни тим је као једну од активности предвидео форум театар и у оквиру њега снимање кратког едукативног филма на тему стицања одговорности, тимског духа и толеранције према различитости.
Филм у коме глуме ученици наше школе зове се "Потрага за срећом". Аутор филма је наставник енглеског језика Марјан Миланов. Одвојите седам минута времена и сазнајте шта је срећа!
Захваљујући Општини Бабушница и Канцеларији за младе, двориште наше школе је од ове школске године богатије за модеран мобилијар за децу. Нови кутак на улазу у школско двориште измамио је много осмеха нашим ученицима!
Наставници су се потрудили да мобилијар саставе и поставе, а вредне руке ученика су га офарбале како би био леп и заштићен од временских услова!
У понедељак 3. септембра почиње нова школска година у свим основним и средњим школама.
После летњег распуста, ученици се враћају у своје школске клупе и настављају са школским активностима. Свим ученицима и наставницима желимо успешан почетак нове школске године!
У оквиру пројекта Савета Европе "Квалитетно образовање за све", тим наше школе је присуствовао првом peer-learning догађају који је одржан од 7-9.јула у Врњачкој Бањи, где је уз размену искустава са колегама из других школа и уз подршку менторске школе, израен посебан Акциони план за развијање компетенција за демократску културу, за наредну школску годину.
Један од најбољих едукатора Србије, заједно са колегама, започео је промоцију концепта мултифункционалне школе. Основна идеја је да сви наставници имају различита интересовања, вештине и знања и да треба да настоје да их пресликају на школске активности и тако допринесу унапређивању целокупног васпитно-образовног рада и развијању пуног потенцијала ученика. Преданим радом успели су да покажу да и сеоске осмолетке имају значајно место у образовном систему.
Уз слоган „мање ђака, више рада” Марјан Миланов, наставник енглеског језика, недавно овенчан и титулом најбољег едукатора Србије, са колегама је пре деценију почео да промовише мултифункционалну школу, која ће недостатак ученика надоместити бројним ваннаставним активностима. Тиме су успели да покажу да и мале, сеоске осмолетке имају битно место у образовном систему. А њихова ОШ „Добринка Богдановић” у селу Стрелац, прва основна школа у земљи верификована са домом ученика, постала је позната по петодневном Дечијем образовно-истраживачком кампу за ђаке основношколског узраста. Активности које организују у оквиру кампа обично се догађају на крају школске године, а намењене су развоју ширих потенцијала ђака из осетљивих друштвених група, али и оживљавању села, афирмацији науке, истраживачког духа и подстицању здравих стилова живота. Будући да ученици поменуте сеоске школе у планинским висовима изнад Бабушнице баш и немају прилике да путују и упознају вршњаке, Миланов и екипа његових колега пред сваки летњи распуст, у оквиру овог пројекта, доводе ђаке из Србије и региона.
У ученичком дому, заједничким трудом и кроз бројне активности, они угосте по педесетак ђака из града, који тиме добију прилику да неколико дана бораве у природном окружењу, али можда и први пут преспавају негде без родитеља и тако стичу самосталност. Уз договор са својим ђацима и колегама, наставник Миланов сваки дана њиховог боравка организује тематске радионице, предавања, излете, слободне активности. А све то знањем и искуством често обогате и професори са нишких факултета, њихови студенти волонтери, стручњаци из Природњачког музеја у Београду, писци, сликари, еколози, археолози и стручњаци других профила.
– Имамо дан за природне науке, дан за друштвене науке, за уметност, спортске активности и излете, дан традиционалне кухиње када сви заједно одлазимо у домску кујну, где спремамо специјалитете пиротског краја. Осим активности које спроводе у самој школи, деца иду и на излете у шуму, друже се уз логорску ватру и спавају у шаторима када то време дозволи. Шетају до околних извора и пећина, ископавају фосиле, имају радионице са виртелним путовањима, маскенбал, концерт – сликовито описује ђачка дружења Миланов.
***************************************************
КРЕАТИВНОСТ БЕЗ ГРАНИЦА
У оквиру припрема за Дечју недељу и дечји вашар пре неколико година, заједнички су започели израду фигурица од гипса. То је уједно и начин развијања занатских и предузетничких вештина код ученика, као и радно-одговорних навика. Наставници показују ђацима како се прави гипсана маса, помажу им приликом наливања калупова и финалне обраде фигура, које и боје са ђацима, подстичући дух сарадње и тимског рада. У ове активности повремено се укључују и остали запослени и део родитеља.
– Осим за продају на вашару и поклоне гостима школе, ове фигуре су нам постале и наставно средство. Ђаци су их бојили на часу ликовног и тако користили за учење боја, а потом и назива гипсаних животиња на часовима енглеског или руског језика. Бројеви од гипса коришћени су за увежбавање рачунских операција.... Наставили смо са израдом магнетића, свећица од парафина, саксија од бетона – предочава Миланов чињеницу да наставницима и ђацима у селу Стрелац креативности никад не мањка.
***************************************************
Камп су покренули 2016. године, а 2018. их је финансијски подржао Центар за промоцију науке из Београда, што им је много значило, па су већ 2019. године угостили око 70 ученика из Србије, Македоније и Бугарске. До сада су успевали да средства обезбеде од спонзора и локалне заједнице, имали су и помоћ волонтерских организација и студената, па је камп био бесплатан за све ђаке, који су једино плаћали путне трошкове.
– Свака мала школа има неку своју причу, неку муку, бреме које носи на временом већ погрбљеним леђима. А на све то, већ годинама уназад, додатно належе прича о рационализацији, финансиранју по броју ученика, мрежи школа... Сеоске школе су постале само трошак и оптерећење, изгуране су на маргину. А за њиховим нестанком, тихо ће уследити и искључивање већ ретких аутобуских линија, затварање понеке преостале сеоске продавнице, гушење наде да млади могу опстати на селу – упозорава Марјан Миланов.
***************************************************
НАЈВЕЋА НАГРАДА
Наставник Миланов каже да никада неће заборавити тренутак када се на вратима учионице појавио дечак из оближњег планинског села. Асоцијалан, уплашен, са развојним тешкоћама. Није проговарао ни реч. Великим успехом целог колектива Марјан сматра тренутак када је баш тај ученик, после шест, седам месеци проведених са њима, у дому, на школској прослави, самоиницијативно устао, прошао кроз масу и са осмехом на лицу се ухватио у коло.
– Вероватно то некоме са стране делује небитно, можда смешно, али за нас је било толико важно, као да је освојио награду на републичком такмичењу – сећа се наставник енглеског.
***************************************************
Каже да ни он ни колеге из школе у Стрелцу нису хтели да буду неми посматрачи овог процеса, већ су одлучили да крену у сусрет проблемима. Колега Милан Станковић, бивши директор осмолетке, креирао је слоган који сви користе: „Мање ђака - више рада”, па су заједно започели промоцију поменутог концепта мултифункционалне школе са више активности. Основна идеја коју шире је да су сви наставници мултифункционални, имају различита интересовања, вештине, знања и да треба да настоје да их пресликају на школске активности и тако допринесу унапређивању целокупног васпитно-образовног рада. Али и развијању пуног потенцијала и оних ученика који би у некој већој, градској школи, били прогутани у маси, без шансе да учествују у приредбама и разним другим догађајима.
– На ту тему смо колега Станковић и ја написали стручни рад „Мултифункционална основна школа – од идеје до праксе”, а такође смо са још двојицом колега из Лесковца осмислили и акредитовали и семинар „Мултифункционална школа – креирање и примена додатних програма васпитно образовног рада”, како бисмо идеју мултифункционалности и наша искуства ширили и међу колегама из других установа – објашњава Миланов.
Овај наставник предаје и у Средњој школи „Вук Караџић” са домом ученика у Бабушници, а у животу се води паролом „Ако желимо да подучавамо, морамо бити спремни да и сами учимо”. Захваљујући томе што је свестан колико још мора да сазна, он на сваком часу покушава да се изједначи са својим ђацима и настоји да на њихов ниво интересовања преведе понекад не баш радо читано и сувопарно градиво. Четрдесетдвогодишњи Нишлија је велики поборник и један је од пионира употребе мобилних телефона у настави у Србији. А рад у малој, планинској школи за њега је додатни изазов да и ученицима из сеоског подручја прикаже предности савремених технологија. Уз став да школа мора бити место где ученици стичу знање које могу да примене у решавању практичних проблема, он је својим ученицима -који код куће немају ни интернет, ни паметни телефон - омогућио да у школи шире сазнања помоћу мобилних апликација за учење језика, интерактивних игара и QR кодова. Његови ученици се на часовима наврх планине играју се са роботом – микробитом и откривају нове светове помоћу виртуелне реалности. А воли да каже да је сав труд који у наставу улаже награђен када му се осмехну у тренутку кад схвате до којих незамисливих светских даљина и сазнања могу из тог сеоцета да досегну помоћу само једног мобилног телефона или рачунара.
Предавао је Миланов раније и у неколико градских школа, па зна да рад у сеоској осмолетки није нимало лак. Уз непрегледне планинске превоје преко којих из Ниша стиже до школе, путујући 80 километара у једном правцу, у почетку баш и није био сигуран да ће дуго да остане у основној школи у којој проводи већину радног времена.
– Када сам закорачио у нашу сеоску школу у селу Стрелац, имао сам осећај да улазим у неку другу временску димензију. Од прича градских ученика о најновијим моделима мобилних телефона и одласку на концерт групе „One Republic” у Беч, почео сам да слушам разговоре ђака у често напуклим ципелама и поцепаној одећи. Али баш начин њиховог размишљања, топла, радознала срца, уз сјајну атмосферу у колективу и подршку руководства школе какву нигде нисам добио, допринели су да осетим неку посебну блискост која постоји тамо. Схватио сам да је слоган „Моја школа - мој други дом” сушта истина. Некако се и мени увукао у душу, преломио да останем ту, без сумње у исправност избора – искрен је Миланов.
Објашњава да је школа специфична не само по дому, већ и по томе што његови ђаци потичу из дисфункционалних породица, или маргинализованих друштвених група и да, углавном, немају запажене академске резултате, па су као такви у систему обично невидљиви, или како воли да каже, налазе се „испод радара”. То су, како објашњава, деца угроженог материјалног и социјалног статуса, са потребом за додатном подршком.
– Имамо само неколико ученика из самог села, док је већина наших ђака из других места, долазе из све четири општине Пиротског округа. Они стижу у школу понедељком ујутру и остају до петка, јер у својим селима немају школу, или услове да свакодневно до најближе осмолетке путују по 10 и више километара. Ту су и ђаци које су нам упутили локални Центари за социјални рад. Локалне самоуправе финансирају боравак ученика у дому, а школа им обезбеђује бесплатан прибор, уџбенике, али и превоз од куће до школе. Уз помоћ бројних невладиних и хуманитарних организација и неких компанија и појединаца, деци повремено обезбеђујемо и бесплатну одећу, обућу, играчке, пакетиће за Нову годину, бесплатне излете и једнодневне екскурзије, али чак и огрев за неке од најугроженијих породица из којих долазе – истиче Миланов и додаје да је школи, поводом 80 година постојања, Београдски сајам 2017. донирао пола милиона динара за унапређивање квалитета живота и рада.
Од тог новца су купили аутомобил за седам седишта, чиме су решили горући проблем несметаног и безбедног превоза ученика од куће до школе. Каже да управо чињеница да многи ђаци долазе из социјално угрожених породица њега и колеге додатно мотивише да се максимално потруде и кроз бројне наставне и ваннаставне активности баш тој деци пруже једнако и квалитетно образовање, да подстакну њихове склоности и таленте и покажу им да и они могу да вреде као остали вршњаци.
***************************************************
ПРИЈАТЕЉ И САВЕТНИК
– Рад у планинској школи, са малим бројем ученика има много недостатака, али и предности. Како већина наших ђака целе недеље борави у дому ученика, сви смо много упућенији једни на друге. За ђаке нижих разреда који више времена проводе са наставницима него са родитељима, од велике је важности да се изгради однос међусобног поверења и подршке. Ученици са слабијим успехом, они из дисфункционалних породица, ђаци са другим проблемима у мени и осталим колегама траже не само наставника и васпитача, него и пријатеља, старатеља, саветника. Ми се трудимо да им то и будемо, да их поштујемо као особе, без обзира на њихове образовне резултате – истиче наставник Миланов.
***************************************************
Активностима у којима учествује Марјан Миланов као да нема краја, па ни мало не чуди што га је Удружење за развој предузетништва „Живојин Мишић” уврстило међу десет најбољих српских наставника у 2020. години. На конкурсу Завода за унапређивање образовања и васпитања у Базу примера успешних ваннаставних активности уврштене су чак три из ове школе, а Миланов је коаутор, суорганизатор и активни учесник у свему томе. Једна од њих је Креативна ствараоница, као и Занатско-ликовна радионица, из које се изродила Ученичка задруга. Ствараоница је, уствари, школски књижевно-музичко-филмски клуб. У оквиру ње ђаци и наставници су снимили осам ауторских композиција и са некима побрали награде, као и два кратка филма. Оба филма је осмислио, снимио и монтирао Миланов, а глумили су ученици и наставници. За филм „Моја школа – мој други дом”, који говори о животу једног ученика из школе, Миланов је 2016. године добио другу награду на међународном фестивалу Креативна чаролија у Бањи Врујци, у категорији наставничког стваралаштва. Други филм је трејлер за књигу „Орлови рано лете”.
– Ови филмови су ђацима омогућили први пут да глуме, мени први пут да озбиљније снимам и монтирам видео материјале, учим нове алате. Главни глумац награђеног филма, тада ученик четвртог разреда имао је прилику да први пут путује негде и то са мном и тадашњим директором. Сећам се како смо шетали бањом дан након пројекције и како га је један пролазник препознао из филма. Његовој срећи није било краја. Препознали су га на улици, у непознатом граду, као глумца из филма. Следеће године нисмо снимали филм, већ ауторску композицију. Наш глумац и још један ученик су певали реп композицију, наступали на бини, пред публиком, под рефлекторима. Освојили смо треће место те године на истом фестивалу – објашњава наставник енглеског језика и додаје да се надају да ће једног дана успети да од школских композиција сниме и ЦД који би понудили другим школама и хоровима.
Дигитални час који је он осмислио уврштен је у национални Зборник радова за претпрошлу школску годину. Коаутор је и Поетског зборника, објављеног ради прикупљања новца за покретање Ученичке задруге. Марјан радо прискаче у помоћ колегама које почињу да примењују савремене технологије у настави. Та искуства он дели и на свом блогу, на коме поставља и интерактивна вежбања за учење енгелског језика.
Члан је националног тима водитеља Завода за унапређивање образовања и васпитања и има неколико акредитованих програма стручног усавршавања у оквиру којих едукује наставнике. Амбасадор је пројекта „2000 дигиталних учионица”, члан екипе дигиталних ментора Националног образовног портала, као и мастер-тренер British Council-a на пројекту „Школе за 21. век”. Недавно је постао и тренер медијске писмености организације за глобални развој и образовање IREX у међународном програму „Сазнај и разазнај”, а током децембра и јануара је прошао обуку и селекцију за едукатора Светског фонада за природу (WWF), па ће ускоро предавати наставницима о климатским променама и одрживом развоју.
Уз све то се бави и изучавањем културно-историјског наслеђа Димитровграда, свог родног краја, пише поезију, прозу и стрип критику. Добитник је награде за најбољи стрип сценарио на стрип фестивалу у Студентском културном центру Београд 2015. године и учестовао је у организацији међународног стрип-фестивала у Нишу.
– Данашњи наставник мора да буде прави мали вишенаменски суперхерој, свестран, креативан, отворен за новине, како би могао да прати, мотивише и заинтересује садашње генерације ученика. То није лако, поготову када имамо у виду у којој мери је систем вредности у нашем друштву нарушен, колико је наставнички позив обезвређен, па наставници и професори немају сатисфакцију за свој труд, рад и залагање. Ипак, несмемо дозволити да нас то обесхрабри и морамо заједно са ученицима радити на изградњи бољег друштва и повртаку угледа наставничке професије. Наставник мора остати стожер највиших вредности и посебности и деловати ван устаљених шаблона – закључује Марјан Миланов.
Д. М. Ј.
текст је објављен у Просветном прегледу, број 2860, од 28.јануара 2021.
Старо кубе и нова ВР технологија сусрели су се у нашој учионици. Данас су на часу енглеског језика ученици могли опет да путују светом из своје учионице. Док је напољу вејао снег, ми смо скокнули до Африке да се дружимо са лавовима. Кад је постало претопло, на дну океана смо посмали коралне гребене и рибице, а за крај виртуелне шетње, изашли из свемирске станице да прошетамо свемиром и бацимо поглед на Земљу.
Наставник Марјан Миланов поновио је приказ употребе апликације Гуглове Експедиције.
