U terminu 20.-28. jun realizovan je još jedan kamp u organizaciji Udruženja “Pirot E Publika”, ovog puta u selu Strelac, kraj Babušnice, u partnerstvu sa organizacijom “Pogled sa juga” i O.Š. „Dobrinka Bogdanović.“
Zanimljivo je kako je uopšte došlo do ideje da se kamp organizuje u selu Strelac. Naime, naši partneri i drugari iz Udruženja „Pogled sa juga“, Borivoje i Nikola, prisustvovali su mom predavanju o kampovima u okviru konferencije Manifestacije kao pokretači mladih, organizovane od strane Udruženja „Mladi za turizam“, organizacije koja nam je takođe bila partner na kampovima u selu Temska. Došli su sa predlogom da zajedno organizujemo kamp u selu Strelac, gde postoji škola sa Domom učenika za decu iz socijalno ugroženih porodica. Oni kao domaćini, i mi kao organizacija koja već ima iskustva u organizovanju kampova. Ideja nam se odmah dopala i uskoro smo organizovali posetu školi.
Susretom sa direktorom Milanom sam bio pozitivno iznenađen. Mlađi čovek, pun euforije, koji razmilja na pravi način, moderno. Klince uči preduzetništvu (imaju mogućnost da prave gipsane figurice za koje se planira da postanu suveniri i da obezbede dodatni budžet školi), razmišlja o budućnosti dece koja pohađaju školu. Svestan je da su to deca iz socijalno ugroženih porodica, da nemaju svetlu budućnost (bar većina njih), da imaju puno problema, pa iz tog razloga pokušava da nađe rešenje koje bi doprinelo da se učenici jednog dana vrate u školu i dobiju zaposlenje. Želim mu sreću u tome i nudim pomoć, koliko sam u mogućnosti, s obzirom da još uvek radim i na tome da sebe zaposlim.
Škola ima još jedan problem, a to je da Dom učenika nije prepoznat od strane Ministarstva Prosvete, i sam kamp je organizovan sa ciljem da se ispromoviše škola i Dom učenika i skrene pažnja na ustanovu koja radi dobre stvari.
Pripremajući se za kamp, obišli smo skoro sve ustanove i firme koje nam mogu donirati sredstva i/ili materijale za kamp. Od škole smo dobili materijal za farbanje i krečenje, dok su nam drugi obećavali mnogo toga. Upoznati smo sa tim, svi vole da pričaju i obećavaju, a retko ko i da nešto, na kraju. Mnogi su donirali u skladu sa mogućnostima, ali uglavnom manje od obećanog. Dobili smo obećanje da će nam jedna od sponzora donirati sredstva kako bi svi učesnici kampa mogli da kupe namirnice i naprave jelo po svom izboru, sa kojim će se takmičiti na prvom festivalu hrane u selu Strelac, koji smo hteli da organizujemo u toku kampa.
Otvorili smo poziv za učesnike, medijski bili sjajno ispraćeni, što u Srbiji, što van zemlje, i do kraja roka za prijavu imali preko 140 prijava iz više od 30 zemalja! Divno zvuči, zar ne? No, izgleda da je termin bio loš za studente, zbog ispitnog roka, tako da je skoro 90 prijavljenih otkazalo dolazak, a ostali nisu ni odgovarali na mail. Muka je to, znate, kad želite da radite stvari na svoj način. Doduše, i da smo kamp uklopili u kriterijume Mladih Istraživača, ne bi ni imali mogućnosti da ga organizujemo, s obzirom da je ovde na jugu nemoguće naći toliko sponzora da se obezbedi samo hrana za učesnike, bez plaćanja participacije od stranje istih. Participacija učesnika je jedini siguran budžet koji imamo za realizaciju kampa. Na kraju, svi učesnici su bili iz Srbije, sem devojke iz Belorusije, koja je platila, ali nikad nije došla niti je odgovarala na mail. Ako reši da nas poseti na nekom od sledećih kampova, biće joj omogućeno.
Par dana pred kamp, jedan od planiranih kamp lidera otkazao je dolazak. Nekako u isto vreme, otkazao je donaciju i sponzor koji je obećao sredstva za održavanje Festivala hrane. Pošto smo već napravili event i festival je bio bitan deo kampa, odlučili smo da se odreknemo honorara i voća, kako bi iz budžeta izdvojili sredstva kojima ćemo kupiti namirnice i omogućiti učesnicima da pripreme jela i da se održi prvi Festival tradicionalne hrane u selu Strelac.
Smeštaj je bio u krevetima, u Domu učenika u selu Strelac, što su fantastični uslovi za kamp. Prošle godine smo u Dojkincima spavali uglavnom u šatorima, kupali se pod vedrim nebom na solarne tuševe i koristili poljski wc. Ono što je meni smetalo je da su ti uslovi i kad su tu deca, dakle i tad ima paučine u toaletu, recimo. Moj je savet da se zaposli domar koji će stvarno obavljati svoj posao, i pored toga što je sadašnji domar simpatičan čovek koji nam je sjajno svirao kontrabas na Festivalu hrane.
Početak kampa je ujedno bio i 5. rođendan udruženja Pirot E Publika, proslavljen otvaranjem izložbe fotografija sa kampova na Staroj planini. Otvaranju su prisustvovali prijatelji i parneri iz Babušnice, dok iz Pirota niko od pozvanih nije došao. Očigledno je da se možemo osloniti samo na svoje snage. Ostaje žal što prijatelji iz Fondacija Ana i Vlade Divac nisu mogli da dođu zbog problema sa kolima.
Sam kamp je realizovan sa velikim uspehom. Na kampu je bilo 30 učesnika iz cele Srbije, koji su tokom boravka u Domu učenika za decu iz socijalno ugroženih porodica u Strelcu uradili mnogo toga, a sve u cilju pomoći školi "Dobrinka Bogdanović" da verifikuje dom učenika, oživljavanju sela i promocije prirodnih bogatstava Južne i Jugoistočne Srbije, pre svega Specijalnog Rezervata Prirode Jerma.
Kiša nam je pravila problem, pa smo morali da tumbamo agendu, ali smo takođe videli da imamo sjajne učesnike, velike radnike pune elana, te smo rešili i da na uštrb nekih edukativnih radionica uredimo još jedan deo škole i pomognemo meštanima. To je i jedina zamerka nama, kao organizatorima, i ja se slažem sa zamerkom jer je i meni, kao omladinskom radniku i edukatoru, falilo radionica, no kad vidim šta smo sve uradili, mogu se pomiriti sa tim.
Okrečili smo deo doma učenika u Strelcu, ofarbali drvenariju, uredili dvorište i igralište, nacrtali mural, a sve to kako bi učenici škole imaju bolje uslove u novoj školskoj godini. Kamperi su pomagali starijim meštanima koseći im travu u dvorištvu, cepajući i slažući drva. Ofarbali smo mostove u selu, okosili fudbalski teren i ofarbali stative, pripremili predloge aktivnosti kroz koje će se deca iz socijalno ugroženih porodica koja pohađaju školu dalje socijalizovati i razvijati, dok je pisac iz Babušnice, Saša Aranđelović, održao promociju svojih knjiga.
Učesnici kampa obišli su Specijalni rezervat prirode Jerma, selo Rakita (poznato po rudniku koji je radio 30 godina i zapošljavao oko 500 radnika), najuži kanjon u Srbiji Cedilku, prošli kroz tunele kojima je nekad išao vozić Ćira na putu za rudnik u Rakiti, videli su šta je ostalo od ruinirane Zvonačke banje, obišli bajkovito selo Vlasi, na ulazu u kanjon Jerme, kao i jednistvene manastire u Poganovu i u Sukovu. Takođe, popeli smo se na Gradište, vrh iznad sela Strelac, gde postoji nalazište vojne opreme iz rimskog perioda i bunar, ali i mnoštvo rupa koje svedoče o mnogobrojnim tragačima za blagom, i videli Skokove, niz malih vodopada.
Highlight kampa bio je prvi Festival tradicionalne hrane, u kome su učešće uzeli učesnici kampa, meštani, osoblje škole kao i udruženje Staratelj. U okviru Festivala održan je i turnir u sahu, kao i izložba lužničkih rukotvorina.
Mi, kao organizatori, smo u potpunosti zadovoljni realizovanim kampom. Postavljeni su i ciljevi za sledeću godinu, a to je organizovanje još jednog omladinskog kampa u selu Strelac, ali i prvog naučno-istraživačkog kampa za učenike osnovnih škole, pre svega onih iz socijalno ugroženih porodica. Direktor škole nam je ponudio i korišćenje školskog stana za potrebe udruženja, kako bi se realizovalo što više obrazovnih programa za učenike škole, ali i za sve mlade iz Pirotskog i Babušničkog okruga.
Zbog sjajne atmosphere i ogromnog napora koji su učesnici uložili u realizaciju aktivnosti na kampu, doneli smo odluku da će svi oni, u slučaju da apliciraju za učešće na nekom narednom kampu, imati 20 % popusta prilikom plaćanja participacije.
Do sledeće prilike i sledećeg kampa,
Nemanja Živković, Predsednik Udruženja “Pirot E Publika”
