U terminu 20.-28. jun realizovan je još jedan kamp u organizaciji Udruženja “Pirot E Publika”, ovog puta u selu Strelac, kraj Babušnice, u partnerstvu sa organizacijom “Pogled sa juga” i O.Š. „Dobrinka Bogdanović.“
Zanimljivo je kako je uopšte došlo do ideje da se kamp organizuje u selu Strelac. Naime, naši partneri i drugari iz Udruženja „Pogled sa juga“, Borivoje i Nikola, prisustvovali su mom predavanju o kampovima u okviru konferencije Manifestacije kao pokretači mladih, organizovane od strane Udruženja „Mladi za turizam“, organizacije koja nam je takođe bila partner na kampovima u selu Temska. Došli su sa predlogom da zajedno organizujemo kamp u selu Strelac, gde postoji škola sa Domom učenika za decu iz socijalno ugroženih porodica. Oni kao domaćini, i mi kao organizacija koja već ima iskustva u organizovanju kampova. Ideja nam se odmah dopala i uskoro smo organizovali posetu školi.
Susretom sa direktorom Milanom sam bio pozitivno iznenađen. Mlađi čovek, pun euforije, koji razmilja na pravi način, moderno. Klince uči preduzetništvu (imaju mogućnost da prave gipsane figurice za koje se planira da postanu suveniri i da obezbede dodatni budžet školi), razmišlja o budućnosti dece koja pohađaju školu. Svestan je da su to deca iz socijalno ugroženih porodica, da nemaju svetlu budućnost (bar većina njih), da imaju puno problema, pa iz tog razloga pokušava da nađe rešenje koje bi doprinelo da se učenici jednog dana vrate u školu i dobiju zaposlenje. Želim mu sreću u tome i nudim pomoć, koliko sam u mogućnosti, s obzirom da još uvek radim i na tome da sebe zaposlim.
Škola ima još jedan problem, a to je da Dom učenika nije prepoznat od strane Ministarstva Prosvete, i sam kamp je organizovan sa ciljem da se ispromoviše škola i Dom učenika i skrene pažnja na ustanovu koja radi dobre stvari.
Pripremajući se za kamp, obišli smo skoro sve ustanove i firme koje nam mogu donirati sredstva i/ili materijale za kamp. Od škole smo dobili materijal za farbanje i krečenje, dok su nam drugi obećavali mnogo toga. Upoznati smo sa tim, svi vole da pričaju i obećavaju, a retko ko i da nešto, na kraju. Mnogi su donirali u skladu sa mogućnostima, ali uglavnom manje od obećanog. Dobili smo obećanje da će nam jedna od sponzora donirati sredstva kako bi svi učesnici kampa mogli da kupe namirnice i naprave jelo po svom izboru, sa kojim će se takmičiti na prvom festivalu hrane u selu Strelac, koji smo hteli da organizujemo u toku kampa.
Otvorili smo poziv za učesnike, medijski bili sjajno ispraćeni, što u Srbiji, što van zemlje, i do kraja roka za prijavu imali preko 140 prijava iz više od 30 zemalja! Divno zvuči, zar ne? No, izgleda da je termin bio loš za studente, zbog ispitnog roka, tako da je skoro 90 prijavljenih otkazalo dolazak, a ostali nisu ni odgovarali na mail. Muka je to, znate, kad želite da radite stvari na svoj način. Doduše, i da smo kamp uklopili u kriterijume Mladih Istraživača, ne bi ni imali mogućnosti da ga organizujemo, s obzirom da je ovde na jugu nemoguće naći toliko sponzora da se obezbedi samo hrana za učesnike, bez plaćanja participacije od stranje istih. Participacija učesnika je jedini siguran budžet koji imamo za realizaciju kampa. Na kraju, svi učesnici su bili iz Srbije, sem devojke iz Belorusije, koja je platila, ali nikad nije došla niti je odgovarala na mail. Ako reši da nas poseti na nekom od sledećih kampova, biće joj omogućeno.
